Porast ljudske populacije: priča o brojevima, napretku i granicama

Od gotovo ravne linije do eksplozije

Pogled na istoriju ljudske populacije, ukazuje na nešto neobično: vekovima je broj ljudi rastao sporo, gotovo neprimetno, kao ravna linija na grafikonu.

A onda se, pre oko 200 godina, sve menja.

Počinje nagli skok, demografska eksplozija, koja potpuno menja sliku sveta:

• Prva milijarda: oko 1800.
• Druga: 1927.
• Treća: 1960.
• Četvrta: 1974.
• Peta: 1987.
• Šesta: 1999.
• Sedma: 2011.
• Osma: 15. novembar 2022.

Važno je razumeti: rast nije bio linearan. Iako je stopa rasta dostigla vrhunac 1960-ih, apsolutni broj ljudi koji se svake godine dodavao ostao je ogroman — desetine miliona godišnje.

Šta je pokrenulo ovaj skok?

Glavni razlog nije više rađanja, već manje umiranja.

Napredak u više oblasti istovremeno promenio je tok istorije:

• Vakcine i antibiotici smanjili su smrtnost
• Higijena i čista voda sprečile su širenje bolesti
• Poljoprivreda je postala produktivnija
• Transport i skladištenje hrane su unapređeni

Rezultat: ljudi su počeli da žive duže, a deca su češće preživljavala.

To je stvorilo ključni momenat u demografiji: smrtnost pada, natalitet ostaje visok i populacija eksplodira.

Svaka milijarda dostiže se sve brže.

Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog rasta je brzina:

• 3 → 4 milijarde za 14 godina
• 4 → 5 milijardi za 13 godina
• 6 → 7 milijardi za 12 godina

Iako se stopa rasta danas smanjuje, ukupni broj ljudi koji se godišnje dodaje ostaje ogroman.

Kuda idemo dalje?

Danas na planeti živi više od 8 milijardi ljudi.

Projekcije pokazuju da će populacija nastaviti da raste tokom ovog veka i verovatno dostići vrhunac oko 10 milijardi.

Ali rast nije ravnomeran:

• U razvijenim zemljama dešava se stagnacija ili pad

• U delovima Afrike i Azije i dalje je brz rast

To znači da će najveći deo budućeg rasta dolaziti iz regiona koji već imaju izazove u resursima i infrastrukturi.

Staro pitanje koje i dalje traje

Još krajem 18. veka, Tomas Maltus upozoravao je da populacija može rasti brže od proizvodnje hrane.

Njegova predviđanja nisu se u potpunosti ostvarila, zahvaljujući tehnologiji.

Ali pitanje koje je postavio i dalje stoji:

Možemo li održivo obezbediti resurse za sve?

Hajde da se malo odaljimo, da promenimo perspektivu i pogledamo kako sve ovo izgleda iz svemira.

Lekcija o ograničenjima

Astronauti imaju jedinstvenu perspektivu.

Na svemirskoj stanici ne postoji višak:

• Svaki litar vode se reciklira
• Svaki gram hrane je planiran
• Kiseonik se pažljivo proizvodi i koristi.

To je zatvoren sistem, baš kao i Zemlja, samo mnogo manji.

Zato mnogi astronauti govore o snažnom osećaju nakon povratka: Zemlja nije neograničen resurs, već krhak sistem od kojeg svi zavisimo.

Rast i nejednakost

Porast populacije ne znači automatski i bolji život za sve.

Danas vidimo dve paralelne stvarnosti: u razvijenom svetu beleži se starenje populacije i nizak natalitet, a u nerazvijenim regionima zastupljeni su brz rast i pritisak na resurse.

Posledice ovoga su:

• pritisak na gradove
• povećana potražnja za vodom i energijom
• izazovi u proizvodnji hrane.

Tehnologija može pomoći, ali pitanje je brzine i pravednosti.

Lična perspektiva

Kada sam se rodila, pre oko četiri decenije, na planeti je živelo oko 4,87 milijardi ljudi.

Danas nas je više od 8,2 milijarde. Svet se gotovo udvostručio od mog rođenja, a utrostručio od rođenja mojih roditelja.

Tokom tog perioda:

• životni vek je produžen
• obrazovanje je dostupnije
• medicina je napredovala

Ali nejednakost nije nestala.

I tu dolazimo do ključnog pitanja naše generacije:

Kako omogućiti da više ljudi živi bolje, bez uništavanja planete?

P. S. Jedna zanimljiva činjenica: procenjuje se da je više od 50% svih ljudi koji su ikada živeli, živelo u poslednjih 2000 godina, upravo zbog eksplozivnog rasta populacije.

U sledećem tekstu bavimo se vodom, resursom bez kojeg ovaj rast ne bi bio moguć.