Ako biste danas pitali deset ljudi šta je održivi razvoj, verovatno biste dobili deset različitih odgovora.

Neko bi rekao: zaštita prirode.
Neko: reciklaža i manje plastike.
Neko: obnovljivi izvori energije.
Neko: borba protiv siromaštva.

I svi bi bili u pravu.

Ali održivi razvoj je mnogo više od ekologije. To je pitanje kako da organizujemo društvo tako da ljudi danas žive dobro, a da pritom ne uništimo mogućnosti onih koji dolaze posle nas.

Jer planeta nije samo prostor na kome živimo. Ona je naš jedini dom, a način na koji danas donosimo odluke određuje kakav će život biti sutra.

Upravo iz te potrebe nastali su Ciljevi održivog razvoja, kao globalni dogovor o tome kakav svet želimo do 2030. godine.

Kako je sve počelo?

Priča o održivom razvoju nije nova.

Još sedamdesetih godina prošlog veka svet je počeo ozbiljnije da razmišlja o posledicama nekontrolisanog ekonomskog rasta, zagađenja i prekomernog korišćenja prirodnih resursa.

Prelomni trenutak dogodio se 1987. godine kada je u izveštaju Ujedinjenih nacija „Naša zajednička budućnost“ održivi razvoj definisan kao:

„razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti, a da ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.“

Drugim rečima, nije problem razvoj po sebi, već razvoj koji troši budućnost.

Od milenijumskih ciljeva do 17 velikih izazova

Početkom ovog veka Ujedinjene nacije usvojile su Milenijumske ciljeve razvoja (2000–2015), koji su bili usmereni prvenstveno na smanjenje ekstremnog siromaštva, unapređenje zdravlja i obrazovanja.

Postignuti su značajni rezultati, ali se pokazalo da svet ima mnogo šire probleme koji su međusobno povezani.

Nije moguće rešavati siromaštvo ako ljudi nemaju pristup obrazovanju.
Nije moguće zaštititi životnu sredinu ako milioni ljudi nemaju osnovne uslove za život.
Nije moguće ostvariti ekonomski razvoj ako se zasniva na uništavanju prirodnih resursa.

Zato je 2015. godine svih 193 države članice Ujedinjenih nacija usvojilo Agendu 2030 za održivi razvoj.

Njeno srce čini 17 Ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals – SDGs) i 169 konkretnih potciljeva (targeta).

Šta su zapravo Ciljevi održivog razvoja?

Najjednostavnije rečeno, to je 17 pitanja koja svet pokušava da odgovori do 2030. godine.

Kako da niko ne bude gladan?
Kako da svako dete dobije kvalitetno obrazovanje?
Kako da gradovi budu zdravija mesta za život?
Kako da proizvodimo i trošimo manje, a živimo bolje?
Kako da zaštitimo okeane, šume i klimu?

Ciljevi nisu namenjeni samo državama i političarima. Oni se tiču svih nas – gradova, kompanija, škola, univerziteta, organizacija, ali i svakog pojedinca.

1. Bez siromaštva
Cilj je iskorenjivanje svih oblika siromaštva širom sveta.

2. Svet bez gladi
Obezbeđivanje pristupa dovoljnoj količini kvalitetne hrane i održivoj poljoprivredi.

3. Dobro zdravlje i blagostanje
Produženje životnog veka i unapređenje zdravlja ljudi.

4. Kvalitetno obrazovanje
Omogućavanje dostupnog i kvalitetnog obrazovanja za sve – jer znanje menja društva.

5. Rodna ravnopravnost
Jednake mogućnosti i prava za sve ljude.

6. Čista voda i sanitarni uslovi
Pristup bezbednoj vodi i adekvatnim sanitarnim uslovima.

7. Dostupna i čista energija
Prelazak na pouzdane i održive izvore energije.

8. Dostojanstven rad i ekonomski rast
Razvoj ekonomije koja stvara kvalitetna radna mesta.

9. Industrija, inovacije i infrastruktura
Izgradnja otpornog društva zasnovanog na inovacijama.

10. Smanjenje nejednakosti
Smanjivanje razlika između ljudi i regiona.

11. Održivi gradovi i zajednice
Gradovi u kojima ljudi mogu bezbedno i kvalitetno da žive.

12. Odgovorna potrošnja i proizvodnja
Manje otpada, efikasnije korišćenje resursa i promena načina proizvodnje.

13. Akcija za klimu
Hitno reagovanje na klimatske promene.

14. Očuvanje života u vodi
Zaštita mora i okeana.

15. Očuvanje života na kopnu
Zaštita šuma, zemljišta i biodiverziteta.

16. Mir, pravda i snažne institucije
Izgradnja društava zasnovanih na poverenju i pravdi.

17. Partnerstvom do ciljeva
Saradnja država, institucija i ljudi širom sveta.

Zašto je 2030. važna godina?

Kada su ciljevi usvojeni 2015. godine, svet je imao 15 godina da napravi veliki zaokret.

Ali danas, na polovini puta, jasno je da napredak nije dovoljan.

Pandemija, ratovi, energetske krize, klimatske promene i rastuće nejednakosti usporili su ostvarivanje mnogih ciljeva.

Prema izveštajima UN, svet nije na putu da u potpunosti ostvari sve ciljeve do 2030. godine. To ne znači da su oni neuspešni, već da zahtevaju mnogo ozbiljnije promene.

Održivi razvoj nije lista lepih želja. To je plan za rešavanje vrlo konkretnih problema.

Da li su Ciljevi održivog razvoja samo još jedan globalni dokument?

Možda na prvi pogled tako izgleda.

Ali svaki cilj ima svoju priču u stvarnom životu.

Kada grad uvodi biciklističke staze je SDG 11.
Kada škola unapređuje kvalitet nastave je SDG 4.
Kada kompanija smanjuje količinu otpada je SDG 12.
Kada domaćinstvo štedi energiju je deo održivog razvoja.

Velike promene često ne počinju velikim odlukama. Počinju malim izborima miliona ljudi.

Šta mi možemo da uradimo da planeta ostane mesto na kome je moguće živeti?

Kako da izgradimo svet u kome razvoj ne znači uništavanje, a napredak ne znači ostavljanje nekoga iza sebe?

Do 2030. godine ostalo je malo vremena. Ali održivi razvoj nikada nije bio samo rok.

To je način razmišljanja.